Od kad znam za sebe sanjam da plešem balet. Kad bih čula klasiku počela bih plesati i zamišljala sam da sam balerina. Znala sam si napraviti papučice i zamislila sam da su to prave špice. No, nisam svojim roditeljima odmah rekla da želim plesati, pa sam im to rekla tek dosta kasno. Molba da me upišu na balet nije ih iznenadila, no mama me upisala u grupu koja se na kraju nije formirala zbog malog broja zainteresiranih.

 

S radom je ipak krenula grupa za suvremeni ples, a ja sam krenula s radom u toj grupi. No, s vremenom sam shvatila da to nije ono što želim i da suvremeni ples nije forma u kojoj se pronalazim. Naravno, bilo mi je drago što plešem, no ipak je balet bio moja ljubav.

 

 

 

U jednom trenutku shvatila sam da želim plesati baš balet i raspitala sam se gdje mogu plesati. Trebalo je hrabrosti, ali pronašla sam jedan studio u upisala se. Tamo plešem duže od tri godine i moram priznati da mi se jako mi se sviđa tamo. Učiteljica nam je jako dobra i draga. Na baletu sam upoznala nove ljude, s kojima dijelim ljubav prema baletu.

 

Nakon nekog vremena sam došla tamo gdje sam željela.

 

Petra Kovačić, rekreativna plesačica baleta